„Наша идеја је да музичким пројектом који смо осмислили интензивирамо културну размену најпре двеју земаља, Србије и Мађарске, а затим и других средњоевропских држава”, кажу за наш портал познати оперски уметници из Београда, представљајући своју занимљиву замисао.
Двоје талентованих и афирмисаних оперских уметника, мецосопран Љубица Вранеш и бас Драгољуб Бајић, стални су чланови Опере Народног позоришта у Београду. Поред улога у матичном позоришту, гостују и на другим оперским сценама у земљама окружења, али и свуда по свету. Баве се, промовишу, воле и певају и друге жанрове.
Суботом увече можемо их видети у веома гледаној емисији „Пријатељи заувек” РТВ-а, а недавно су снимили песму „Српски јунаци” и успели да обједине тематику од Немањића до јунака са Кошара. Атрактиван спот сниман је на локацијама Голубачке тврђаве, наших манастира, Авале, Опленца, и др, уз музичку пратњу хармоникаша Александра Софронијевића.
Са Љубицом и Драгољубом разговарали смо у ретким слободним тренуцима које имају, управо у Народном позоришту, а непосредан повод био је музички пројекат који су недавно осмислили и представили почасном конзулу Мађарске у Србији, Немањи Милутиновићу. Кажу да су наишли на иницијално одобравање и интересовање.
Љубица Вранеш нам појашњава да би се низ гала оперских концерата одржавао у свакој од држава чланица Вишеградске групе и каже: „Учествовала би по два певача из сваке државе чланице, симфонијски оркестар из сваке државе домаћина, а само би солисти били стални. На концерте бисмо, наравно, позвали високе званице: дипломате, привреднике, свакако људе из наше дијаспоре који живе у свакој од тих земаља. Београд би био почетна станица, а онда бисмо кренули на турнеју, која обухвата Мађарску, Словачку, Пољску и Чешку, и надамо се да бисмо на пролеће могли да почнемо са остваривањем ове наше замисли”.
Она на сцени Народног позоришта најчешће наступа у улози Бизеове Кармен, а улогу која ју је обележила одиграла је и на сцени Националног театра у Тирани, као и у неколико театара у Румунији. Прославила се улогом Еболи у „Дон Карлосу”, Фенена у Вердијевом „Набуку”, Керубино у Моцартовој „Фигаровој женидби”, Сантуца „Кавалерија Рустикана”, Далила у „Самсону и Далили”, а тренутно је можемо гледати и у улогама које су на репертоару Народног позоришта.
Овога лета одиграла је десет представа Кармен у Бургасу, недалеко од Беча, непосредно пре пандемије наступила је на оперском форуму у Минску, а памти и лепу турнеју по целој Румунији са опером „Рок Кармен”. Завршила је Музичку академију у Београду и магистрирала у класи чувене Радмиле Бакочевић.
Обоје истичу да су све своје турнеје и наступе по иностранству, од Европе до далеког Сеула, користили за сусрете са нашим људима желећи да ослухну колико су повезани са Србијом, колико прате културу и уметност, и на тај начин раде на очувању идентитета. Управо су емисију „Пријатељи заувек“ обогатили укључењима представника српских удружења и институција из дијаспоре и региона.
- Недавно нам се у нашу музичку емисију укључила директорка Српске школе „Никола Тесла” из Будимпеште, Јованка Ластић, која нам је говорила на који начин се они труде, читав колектив школе и сви ученици, да раде на очувању језика, културе и националног идентитета – каже Љубица и радо се присећа свог наступа управо у овој школи пре пет година, када је одржала солистички концерт на позив професорке музике Оливере Младеновић Мунишић.
Драгољуб нам открива да је у плану Народног позоришта у Београду извођење најпознатије мађарске опере „Замак плавобрадог”, а да он и Љубица желе да у Мађарској изведу прву српску оперу „На уранку”, коју је компоновао Бинички, а написао познати Нушић.
Драгољуб Бајић је, такође, завршио Музичку академију у Београду, запослен је у Опери од 2004, радио је и у Новом Саду, а био је и члан Бечке државне опере у сезони 2009-10. Обележила га је улога краља Филипа, у опери „Дон Карлос”, а у новије време комплексна улога Ђавола у „Фаусту”. Каже да тренутно припрема улогу Тимура у опери „Турандот”, а да је недавно радио и дивну продукцију „Ла Ђоконде” у Марибору.
„Посебно ми је у лепом сећању гостовање у Мађарској, у Мишколцу, на Летњем фестивалу, пре шест година. Тада је учествовала и наша оперска певачица Сања Керкез, а била је то веома интересантна оперска продукција „Дон Ђовани” у рок верзији, истиче Драгољуб.
ПОДРШКА ПОЧАСНОГ КОНЗУЛА
Почасни конзул Мађарске у Србији Немања Милутиновић, који је подржао музички пројекат двоје уметника, о развоју сарадње двеју земаља у области културе и уметности за наш лист каже: „Поред одличне политичке и економске сарадње Србије и Мађарске, култура и стваралачки рад су од посебне важности и зато је веома битно да уз државну помоћ и сарадњу, свако индивидуално да свој допринос. Манифестације попут оперских гостовања управо дају један виши ниво сарадње и повезивања култура и народа, и сигуран сам да ће се у будућности доста тога лепог дешавати по том питању. Мислим да би манифестације попут „Дани Србије у Мађарској” и „Дани Мађарске у Србији” могле бити тај институционални оквир, где бисмо сваке године једни другима представили разне културне садржаје и појединце из разних културно-уметничких сфера, и тако доста урадили на унапређењу сарадње у области културе и на спознаји националних вредности”, истиче почасни конзул Милутиновић.
БОГАТ МУЗИЧКИ ПРОГРАМ
„Знамо да је Мађарска земља културе, а такође је чланица Вишеградске групе, коју поред ње чине и Словачка, Чешка и Пољска. Са наше стране можемо да понудимо богат музички програм, који се састоји од филмске музике, џез стандарда, популарних шлагера, традиционалне народне музике, и наравно, оперских арија и дуета. Желели бисмо да то, можда, буде иницијална каписла за евентулани пријем Србије у Вишеградску групу. Култура и уметност најчешће су покретачи сарадње на билетералном, економском, трговинском и свим другим пољима. Преко културе се најлакше може доћи до боље комуникације и упознавања људи и народа”, објашњава Драгољуб Бајић, који са Љубицом Вранеш наступа интензивно од 2015. године, а свако од њих гради и богату самосталну каријеру.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.
Comments