У Историјском архиву у Суботици у дугом низу полица смештено је између 70 и 80 милиона страница докумената. Од тог мноштва истраживаче највише привлаче управо она која су у архиву на позајмици – матичне црквене књиге.
„Када је покренут пројекат е-архива, односно могућност истраживања архивске грађе преко интернета, узели смо у обзир два важна фактора: заштита архивске грађе и фреквентност њеног коришћења. Због тога смо одлучили да пројекат започнемо дигитализацијом црквених матичних књига које највише траже истраживачи у нашој институцији”, каже Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици.
До 1895. године цркве су једине водиле матичне књиге становништва, када тај посао преузима држава. Наравно, цркве су наставиле паралелно да воде своје матрикуле, а 1945. држава је од свих цркава одузела ове књиге и предала их архиви са намером да се уради њихов препис. Одузете црквене матичне књиге односе се на период од почетка вођења регистра, у суботичком случају – од 1687. до после Другог светског рата. Интересовање истраживача у вези је са жељом да се истражи поједина личност, али највише је оних који хоће да утврде своје породично стабло. „Матичне књиге треба у једном тренутку да се врате црквама, зато нам је наложено да се то дигитализује, копира. Дигитална копија је према одређеним параметрима најоптималнија за коришћење и чување. Архивистички стандард је прављење микрофилмова да се грађа заштити, али то захтева одређену апаратуру за микрофилмовање, коју ми немамо, а и мало је архива који их имају. Компромис је пронађен у дигитализацији”, објашњава Мачковић за београдску "Политику".
Пребацивање старе грађе у нови формат отворило је могућност и за њену доступност на интернету, те Мачковић наводи да су скенирали све матичне књиге, римокатоличке, православне и јеврејске цркве, али да су на интернет поставили индексе – односно азбучни/абецедни списак уписа. На основу броја тог уписа, истраживач ипак мора да дође у архив да потражи тај податак у регистру. „Омогућили смо онлајн приступ за око 20.000 снимака. Годишње у нашем архиву ради између 100 и 120 истраживача, али је овај потдомен прегледало и на годишњем нивоу хиљаду људи. Уосталом то што чува наш архив, нема ниједан други на свету”, каже Мачковић.
О потреби појединца да у истраживање прошлости крене управо од своје породице посвећена су и два друга пројекта дигитализације који се раде у Историјском архиву. Један се односи на пројекат „Фемили серч”.
„То је организација која у светским оквирима има највише података о личностима, о људима, о њиховом рођењу, и другим подацима. С обзиром на то да је реч о личним подацима старијим од 100 година нема потребе за заштиту података. Ми већ неко време радимо са њима, односно за њих, проналазимо, одабирамо евиденцију и грађу која се скенира, они их обрађују и након извесног времена то је доступно на њиховом сајту, уз назнаку да потиче из нашег архива.
Друга сарадња у области дигитализације остварена је са Музејем Холокауста из Вашингтона: „Ми смо само каменчић у том мозаику који се поставља у дигиталном облику и повезује са музејем Јад Вашем у Јерусалиму”, каже Мачковић и објашњава да је реч о близу 50.000 снимака докумената који се односе на Јеврејску заједницу Суботице у периоду од 1918. до 1941. године.
Comments