Често рабљена синтагма „социјална дистанца”, несрећно је изабрана да искаже оно што је много писменије и јасније сваки трговац знао да истакне као натпис на својој радњи: „Држите размак”. Лекари кажу да су за ових десет месеци добро упознали корону, док за то време већина нас и даље не зна пише ли се вирус корона, корона вирус или коронавирус.
Пандемија вируса корона утамничила нас је у четири квадратна метра по особи, изван којих је зона потенцијалне опасности. Наше комшије, пријатељи, случајни пролазници и најближа фамилија постали су резервоари заразе против којих не помаже ни маска ако нисмо социјално дистанцирани. Биће времена да их питамо „Како сте? Је л’ вам нешто треба?” када прође ова пандемија, сада није тренутак за социјална интимизирања. Немојте им се ни на телефон јављати, што је сигурно, сигурно је, треба бити доследан у одржавању социјалне дистанце, као онда када сазнате од комшије са првог спрата да се породица која је живела поред вас одселила пре годину и по дана.
Језик нам је још један потврђени случај ковида 19 јер је од короне оболео и наш говор, што је било неизбежно, јер језик живи с нама и одсликава наше мисли, страхове, преокупације, осећања. Да се ипак ради о обољењу, а не само појави, у случају српског језика, сведочи управо ова тако често рабљена синтагма „социјална дистанца”, несрећно изабрана да искаже оно што је много писменије и јасније сваки трговац знао да истакне као натпис на својој радњи „Држите размак”. Лекари кажу да су за ових десет месеци добро упознали корону, док за то време већина нас и даље не зна пише ли се вирус корона, корона вирус или коронавирус. Ма сигурније је написати ковид 19. Пардон: ковид-19. Додуше, има и оно COVID 19... А шта каже струка? Одбор за стандардизацију српског језика је дао мишљење да је у складу са законима српског језика једино исправно писати вирус корона, каже за „Политику” проф. др Срето Танасић, председник одбора.
– Један колега, угледни стручњак за терминологије, истиче да је преношење састављеног писања у српски језик – варваризам. Препорука како треба писати назив тог вируса налази се на сајту одбора. Значајан број средстава информисања се и придржава те наше препоруке, међу њима и „Политика”. Неки се нису ни заинтересовали, неки можда и не знају за ово мишљење одбора. Ипак ми се чини да преовлађује исправно именовање вируса – каже проф. др Танасић.
Осим правописа, и то оног најосновнијег који би подразумевао да смо савладали макар писање назива обољења које нас све мучи, проблем праве и неки непослушни придеви, и то баш они који се односе на једну од најчешће употребљаваних речи када је у питању корона: епидемију. Сви знамо да је ситуација у којој се налазимо тешка и неизвесна, али да ли је епидемијска или епидемиолошка? И не само ситуација, ту је још безброј других именица...
– Употребљавају се оба та придева: епидемиолошки готово и чешће од епидемијски. Тако се уобичајило. Сад, и ситуација има везе и са епидемиологијом, а не само са епидемијом, а посебно мере које се предузимају – не могу без епидемиолога. Имајући у виду такву ситуацију, неке колеге су мишљења да се, засад, „не мешамо” – каже проф. др Танасић.
Размишљајмо с ведрије стране. Ако смо коначно савладали да се каже обољење (а не оболење) и оболевати (а не обољевати), ето и неке користи за наш језик од ковида 19.
Десио се током ових месеци нашег живота с ковидом 19 и један језички преображај у јавном говору, пре свега оном у медијима и на друштвеним мрежама. Промовисали смо сами себе у стручњаке за ковид 19, што показује језик медијских извештаја у којем више нема потребе за неким лаичким изразима попут сумњиви случајеви, упала плућа, придружене болести, смртни исход, терапија кисеоником. Не, није то пуко папагајско понављање, ми смо с докторима на „ти” и користимо њихову еснафску терминологију: случајеви су суспектни, пацијенти с пнеумонијама и коморбидитетима који доводе, нажалост, и до егзитуса ако не помогне оксигена терапија. Шта ви кажете, колега, каква је сатурација? Да, баш смо напредовали. Од оних који нису били сигурни шта је респиратор, а шта аспиратор, стигосмо до примаријуса.
Трајаће још неко време ово наше доба изолације, нове нормалности, вебинара и дигиталних платформи, онлајн учионица, ограничавања контаката, видео-позива... Али, не заборавите да ако вам ове речи преовлађују у свакодневном говору, то значи да сте добро. Све док сте негативни нема разлога да не будете позитивни. А што се тиче српског језика, јачајте свакодневно његов имунитет библиотечким јединицама: књигу на празан стомак, књигу после ручка, књигу пред спавање. И колико год Андрића, Црњанског, Киша, Пекића, Павића да сте узели, не брините. Не постоји опасност од предозирања. Је л’ тако, колега примаријусе?
Кад је посреди медицинска терминологија или слични називи о појмовима, треба се подсетити да се терминологија ваљано уређује у сарадњи медицинске струке и стручњака за српски језик, али тако у пракси најчешће није, истиче проф. др Срето Танасић.
– Да су наши медицински стручњаци на факултету имали предмет српски језик, они би то знали. Такође, знали би како треба да знања о некој појави са стручног језика пренесу остатку света језиком разумљивим за њега. Истина, нешто би у преношењу информација могли учинити и новинари који прате поједине области – у сарадњи с лекторским службама, да оне нису толико урушене у новинским кућама – поставља „језичку дијагнозу” наш саговорник.
Он додаје да се и у овом случају показује оправданост залагања чланова одбора да се српски језик изучава на свим факултетима.
Comments