За евентуално увођење ЕУ санкција Милораду Додику или Републици Српској, биће потребна једногласна одлука свих чланица ЕУ. Ова новина је уведена захваљујући инсистирању Мађарске.
Савет Европске уније донео је одлуку којом се продужава оквир за увођење рестриктивних мера појединцима или ентитетима који нарушавају суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и међународни идентитет БиХ. Оно што је новост јесте да ће за увођење санкција бити потребна једногласна одлука свих чланица ЕУ. Ова новина је уведена захваљујући Мађарској, која је као услов да се усвоји Одлука о продужавању оквира за увођење санкција захтевала да се промени досадашњи начин гласања за само увођење санкција.
Временски оквир за примену санкција и рестрикција, који је истицао крајем марта ове године, продужен је до 31. марта 2024. године. Да ли је овим својим потезом Мађарска спасила лидера СНСД, Милорада Додика, и поједине политичаре из Српске од могућих санкција Европске уније, с обзиром на то да се у последње време унутар ЕУ често могу чути позиви на санкционисање српског члана Председништва БиХ?
Политичка аналитичарка Тања Топић истиче да увођење новине којом је за санкције потребна једногласна одлука не искључује могућност да свака земља ЕУ може појединачно да уводи санкције.
– Мислим да ће поједине земље сасвим сигурно радити на одређеним својим пакетима. Дакле, ова једногласност која је нужна и која се захтева за доношење одлуке о санкцијама из ЕУ неће утицати на то да поједине земље потегну за билатералним санкцијама – ставе је Топићева.
Она истиче да је Савет Европске уније направио компромис и попустио пред захтевом Мађарске, јер му је било битно да се продужи временски оквир за примену санкција. Топићева каже да је постојала нека врста “бојазни” да се тај рестриктивни оквир неће продужити усљед противљења неких од чланица ЕУ, на првом месту Мађарске, која је на крају успела да издејствује да за увођење санкција није довољна проста већина, већ једногласност.
– То иде у прилог политичким руководиоцима из Српске, који су се нашли на дневном реду расправе о покретању могућих санкција од стране ЕУ, с обзиром на то да имају снажну подршку Мађарске, али и Хрватске, који ће их на неки начин сачувати од примене тих санкција на нивоу ЕУ, али не и појединачних – објашњава Топићева за Српскаинфо.
С друге стране, како додаје, не треба 100 одсто тврдити ни да не може доћи до једногласних санкција на нивоу ЕУ, што зависи од развоја догађаја у датом моменту. Једногласност се, каже Топићева, у неким критичним тренуцима може остварити, што може представљати изненађење, поготово за оне који су рачунали на ту врсту подршке. Kао пример наводи покретање санкција против Русије након инвазије на Украјину с обзиром на то да је мало ко веровао да ће се постићи та врста сагласности унутар саме ЕУ и да ће се тако промптно реаговати.
Савет Европске уније рестриктивне мере, такође, може увести против оних који озбиљно угрожавају безбедносну ситуацију у БиХ или поткопавају Дејтонски/Париски мировни споразум. Оквир рестриктивних мера предвиђа забрану путовања у ЕУ за физичка лица и замрзавање имовине за физичка и правна лица. Осим тога, особама из ЕУ забрањено је да средства стављају на располагање онима који су наведени. За сада, ниједан појединац или ентитет није подложан наведеним рестриктивним мерама.
Comments