Рат између Русије и Украјине учинио је да гарантовање безбедности Мађарске постане главни циљ владе, рекао је министар одбране Криштоф Салај-Бобровнички у говору који је одржао у Студентском граду "Матија Корвин", у Будимпешти.
Иако је влада јасно ставила до знања да „ово није наш рат“ и да „Мађарска неће проливати крв за стране интересе, морамо стати на страну државе која је нападнута, односно Украјине“, рекао је министар. Таква ситуација, по њему, захтева убрзање војног развоја, што Мађарска може да учини захваљујући чињеници да је по први пут у новијој историји у позицији да води суверену, национално оријентисану политику.
Министар је рекао да Мађарска заузима најчвршћи став у Европи у корист мира и да се највише противи даљој ескалацији сукоба. Истовремено, Мађарска даје ефикасан допринос повећању одбрамбених способности НАТО-а, додао је он. Као и код других чланица источног крила алијансе, у Мађарској је формирана "батаљонска борбена група" коју чине углавном америчке трупе, навео је.
Према министру, постављен је и мултинационални контролни центар, а Мађарска ће поново патролирати балтичким ваздушним простором 2025. године. Такође, до 2023. Мађарска ће повећати потрошњу на развој војске на 2 одсто БДП-а, при чему ће 48 одсто средстава бити усмерено на развој одбрамбене технологије.
Што се тиче прошлонедељног самита НАТО-а у Мадриду, министар је поздравио то што је на иницијативу Мађарске НАТО, поред Русије, међу највећим претњама алијанси означио миграције и тероризам. Земље чланице су такође одобриле јачање источног крила и одлучиле да позову Финску и Шведску у алијансу, констатовао је он. Салај-Бобровнички је, међутим, додао да се Мађарска не слаже са одлуком да се слични нивои безбедносних претњи доделе Русији и Кини.
コメント