Потпуно новим стихом и са пуно емоционалне горчине Милош Црњански је казивао свој бунт, опевао бесмисленост рата, јетко негирао видовданске митове и саркастично исмевао заблуду о „златном веку“ који је обећаван човечанству.
Снагом своје сугестивне песничке речи он је многе вредности грађанске идеологије претварао у рушевине, али на тим рушевинама није могао нити умео да види и започне ново. Црњански је и у стиху и у прози тих поратних година био снажан све док је у њему живео револт на рат.
Године 1920, упознаје се са Видом Ружић са којом ће се 1921. и венчати. Она је била ћерка некадашњег министра просвете Добросава Ружића. Исте године Црњански са Видом одлази у Париз и Бретању, а у повратку путује по Италији. Године 1922. је био наставник у панчевачкој гимназији, исте године је стекао диплому на Филозофском факултету у Београду.
Од 1923. до 1931. године професор је IV београдске гимназије. Сарадник угледног листа „Политика”. Истовремено, издаје „Антологију кинеске лирике“ и новинар је у листу „Време“. 1927. у „Српском књижевном гласнику” излазе први наставци његовог романа „Сеобе”. Његове новинарске путописне репортаже реализоване између два светска рата садрже естетске интенције у жанру. У септембру 1926. као уредник часописа „Наша крила” изазвао је на двобој Тадију Сондермајера.
У периоду 1928-1929. био је аташе за културу при Амбасади Краљевине Југославије у Берлину. На његов позив, немачку престоницу посећује његов пријатељ, књижевник Вељко Петровић.
(Наставак следи...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.
Comments