На 105. годишњицу губитка Ријеке, јединог излаза на море који је Мађарска имала на свом делу Аустроугарске монархије, северни српски сусед ће поново добити луку на Јадрану. Овога пута реч је о Трсту, где је Мађарска још 2018. добила локацију за градњу сопствене луке, пише "Политика".
Како је саопштило Министарство спољних послова у Будимпешти, радови на том пројекту су почели, па се очекује да свечана врца буде пресечена 2028, уместо две године раније, како је првобитно било саопштено.
Левенте Мађар, заменик мађарског министра спољних послова каже да Мађарска гради 650 метара дугу обалу за пристајање теретних бродова који ће превозити робу мађарских извозних компанија. Обилазећи градилиште у Трсту, он је рекао да би влада желела да лука почне да функционише 2028, а да ће се то подручје након отварања постепено модернизовати и прилагођавати конкретним потребама.
До сада су од стране представника мађарске владе спомиње различите временске одреднице када је реч о овом пројекту. Најпре је 2022. министар спољних послова Петер Сијарто обећао да ће лука бити оперативна од 2026, али је сада тај рок померен за две године. Мађарска влада је пре седам година објавила да намерава да купи луку на Јадрану како би помогла мађарским компанијама да извозе своје производе. Тада је најављено да ће одлука о Трсту као коначном решењу бити потврђена 2019. године, а Орбанов кабинет је убрзо саопштио да је трансакција већ обављена. Међутим, накнадно се испоставило да до коначног решења треба још сачекати, тако да је неизвесност окончана 2020. године.
Након тога пројекат је замрзнут иако су, како су то приметили неки медији, запосленима у државној компанији Адриа Порт ДОО, задуженој за пројекат, повећане плате. Наиме, накнадно се испоставило да подручје које је мађарска влада купила није лука већ пристаниште и индустријска зона, о чијој прецизној намени ће одлучити суд, по окончању поступка који је у току. Међутим, чини се да ће мађарска влада успети да превазиђе потешкоће након разговора који је Левенте Мађар у Трсту водио са својим италијанским колегом Едоардом Риксијем.
Приликом закључења посла 2020. године, шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто је рекао да је његова земља купила парцелу од од 32 хектара са 300 метара обале у тршћанској луци за 31 милион евра, у склопу концесијског уговора на 60 година. Према појашњењу које је уследило, Мађарска није купила саму луку, већ је уз земљиште иза концесијског подручја добила концесију до 2074. године.
„Ово означава прекретницу за пројекат који је стратешки важан за развој ове територије, користећи приступ мору као кључну предност“, рекао је Пјерпаоло Роберти, регионални саветник за локалну аутономију, након што је заједно са Риксијем и Мађаром обишао локацију.
Левенте Мађар је истакао да подручје има 650 метара обале и да ће најпре бити уређена рива дуга 250 метара. То практично значи да је обала са првобитних 300 метара проширена више него двоструко. У другој фази следе радови на остатку приобаља, како би се уредио простор за пристајање бродова.
Према његовим речима, тршћанска лука биће намењена за извоз мађарских производа партнерима изван Европе уније. Истакао је да је Мађарска по обиму свог извоза од 148 милијарди евра 34. земља на свету и додао да је на недовољну конкурентност земље директно утицао недостатак морске луке.
Едоардо Рикси је пројекат назвао симболом регионалне сарадње и шансом за повећање европског економског раста. Ова иницијатива не само да даје Мађарској директан приступ Медитерану, већ и јача трговинске везе Италије са централном и источном Европом, додао је он.
Међутим, угледни економски лист ХВГ изразио је скептицизам у погледу профитабилности луке и поновио своју ранију процену да је мађарска влада купила луку за знатно већи износ од њене стварне вредности. ХВГ је у свом чланку из 2019, позивајући се на изворе у влади, писао да ће читав пројекат коштати 30 милиона евра, док је италијански лист Интриесте објавио да је укупна процењена цена новог терминала достигла 200 милиона евра, што укључује и улагања италијанске стране у инфраструктуру.
Мађарска је губитак ријечке луке после распада Аустроугарске настојала да надомести изградњом речних лука, углавном на Дунаву. Данас је највећа она на северном делу будимпештанског острва Чепел, преко које се одвија део мађарског извоза који је могуће реалозовати речним путем.
Comments