Избори променили однос снага на политичкој сцени Мађарске

Локални и избори за Европски парламент (ЕП), одржани прошле недеље, бацили су светлно за значајне промене до којих је дошло на мађарској политичкој сцени. Победник изборне утакмице је свакако Фидес, али је новооснована странка Тиса на велика врата ушла у политичку арену, редефинишући однос снага у земљи.

На изборима за Европски парламент, Фидес је освојио 11 мандата, односно 44,72 одсто гласова, што је за 7,5 процената мање у односу на 2019. Са друге стране, недавно формирана партија Тиса, предвођена Петером Мађаром, представља највеће изненађење изборне трке. На европским изборима освојила је наклоност 29,63% бирача и добила 7 места у ЕП-у, а такође ће имати и значајан утицај у будимпештанској Скупштини. На основу добијеног броја гласова, ова странка с правом може да тврди да је друга по снази на мађарској политичкој сцени, након мање од три месеца свог постојања.

Највећа неизвесност владала је у Будимпешти, за чијег су се градоначелника у последњој фази избора, надметали садашњи градски челник Гергељ Карачоњ, кандидат опозиционе коалиције ДК-МСП-Дијалог-Моментум и Давид Витези из либерално-зеленог ЛМП-а. Упркос томе што је током већег дела изборне вечери водио Витези, победио је Карачоњ, са разликом од само 324 гласа. Пошто је број неважећих листића био релативно висок, Витези је затражио поновно бројање, иако се, према мађарском закону, то може дозволити само уколико нека од страна пријави конкретан прекршај у изборном поступку.

Још једна незвесност у вези са Будимпештом, могла би да произађе из састава градске Скупштине, јер ће, на основу измене закона на којој је инсистирао Фидес, посланичко тело бити на организовано на другачији начин него до сада. У разноликој скупштинској формацији, где је сарадња неопходна, тренутно је енигма какву коалицију може да направи градоначелник, с обзиром на то да ниједна политичка снага неће моћи самостално да управља градом. Да би се добила већина, мораће да се удружи најмање 17 посланика, што тражи много тактичког маневрисања.

Ситуацију компликује чињеница да водећи опозиционар Петер Мађар (Тиса), који се на политичкој сцени појавио недавно, не жели формално да сарађује ни са једном политичком опцијом. Мађутим за градоначелника Карачоња, који вероватно неће ући у коалицију са Фидесом, десет посланика Тисе били би логични и пожељни савезници. У случају Витезија, сарадња са Фидесом би могла бити замислива имајући у виду да је владајућа странка у последњем кругу градских избора позвала своје симпатизере да гласају за њега, али за коалицију Фидес-КДНП формално партнерство са ма којом опозиционом странком вероватно не долази у обзир.

Једно од великих питања ових избора, према порталу Телек, било је хоће ли Тиса успети да озбиљније угрози досадашње политичке актере. Изборни резултата говоре да јој је то пошло за руком. Досад највећу опозициону партију, Демократску коалицију (ДК), Тиса је потиснула на маргине политиче сцене, а уочљиво је привукла и велики део разочараних присталица Фидеса.

Дугорочно, то би могло да има значајан утицај на парламентарне изборе 2026. године. Ако партија Тиса буде у стању да одржи динамику успона и понуди одрживу алтернативу Фидесу, то би могло да представља још озбиљнију претњу за владајућу странку. У сваком случају, значајно је, са становишта и Фидеса и опозиције, да је Тиса за врло кратко време и са минималном организационом позадином изградила странку са скоро 30 одсто подршке.

Непосредно након избора, регионално истражно тужилаштво у Сегедину одбацило је кривичну пријаву опозиционе Демократске коалиције (ДК) у вези са наводним злоупотребом службеног положаја, преваром и другим кривичним делима које је ДК приписала председнику државе Тамашу Суљоку. Канцеларија главног истражног тужиоца (КНИФ) саопштила је да је Клара Добрев, европосланица и премијерка ДК у сенци, оптужила председника да је незаконито примао плату као уставни судија између 2014. и 2019. и није пријавио сукоб интереса, чиме је „починио превару и злоупотребу службеног положаја“. Тужилаштво је, међутим, констатовало да је Суљок обавестио Адвокатску комору Сегедина да ће прекинути адвокатску делатност након што буде предложен за функцију Уставног суда.

Што се тиче оптужби да је Суљок посредовао у нелегалној продаји земљишта странцима,  тужилаштво је саопштило да овај случај не може бити предмет истраге због истека рока застарелости, али да ће испитати да ли је могуће уложити грађанску тужбу.

Посланици Мађарског парламента су потом, приликом тајног гласања, одбацили предлог опозиције за покретање поступка за смену председника Тамаша Суљока са те функције.