У шестом кварту Будимпеште (Терезварош) у току је двонедељни референдум који, према неким критичарима, општина организује по налогу веома моћног хотелског лобија, како би се онемогућило даље издавање приватних апартмана по принципу "стан на дан".
Познаваоци прилика у овој области верују како је изјашњавање грађана о будућности изнајмљивања апартмана у Teрезварошу само увод у забрану ове делатности у читавој мађарској престоници, од чега би хотелски лоби имао директну финансијску корист.
Уколико резултат референтума буде негативан по власнике апартмана, општина Терезварош на челу са Тамашем Шопронијем, придружиће се низу градова који већ ограничавају "Аирбнб" и њихове партнере у неком облику. Забрана би се, верују познаваоци ове области, могла проширити на читавју Будимпешту.
Противници те мере указују да би општина изгубила значајне приходе ако би забранила грађанима да издају своје станове туристима и да би се цео регион тиме ставио на пут назадовања, док се главни проблем који је представљао разлог за забрану, стамбена криза, не би смањио.
Тамаш Шопрони, градоначелник Терезвароша, који је поново изабран на ту функцију у јулу, најавио је 1. августа да ће се одлучујуће двонедељно гласање у округу одржати од 2. септембра, а да ће становници округа моћи да гласају лично и онлајн. То већ показује да се не ради о класичном референдуму, а општина није дефинисала праг учешћа изнад којег би се сматрало да је резултат гласања валидан. Ипак, реч је о моделу који предстравља више од консултација, јер општина резултат сматра коначним. То значи да, ако буде више гласова за забрану, градоначелник ће ту меру предложити Скупштини општине на изгласавање.
Одговарајући на новинарско питање, Тамаш Шопрони је ову врсту продуженог, онлајн гласања оправдао тиме што је рекао да је одржавање референдума веома скупо, да кошта неколико десетина милиона форинти, као и чињеницом да на њему можете учествовати само у једног дана и то лично. Са друге стране, онлајн гласање се може организовати уз софтвер развијен за Скупштину Будимпеште, који град бесплатно даје округу. Тако се може организовати гласање за неколико милиона форинти, уз учешће свих становника Терезвароша старијих од 16 година.
Ипак, важније питање од техничких услова јесте зашто округ пита становнике о забрани Аирбнб-а. Тамаш Шопрони потребу за гласањем и регулисањем ове области оправдава тиме што, наводно, с једне стране има много притужби становника на туристе који долазе преко Аирбнб-а "и који су гласни, не поштују правила друштвеног суживота, остављају много смећа итд". С друге стране, сматра да краткорочни закуп станова доприноси исељавању становника из округа и расту цена некретнина и закупнина.
Градоначелник је за Телекс рекао да је сада заправо мање притужби него када су се појавила прва издавања апартмана преко АибнБ-а, али према његовим речима, то није зато што више нема проблема, већ зато што се, такође наводно, становници ређе жале и што су "не верују да могу да промене ствари". Према његовим речима, Терезварош почиње да се празни: 2000-их година је у округу живело 55 хиљада људи, а данас само 34-35 хиљада.
Градоначелник је у својој Фејсбук објави написао да у Терезварошу има 1.468 легално регистрованих краткорочних смештаја, док је Телексу је рекао да је око 2.200 таквих станова, укључујући и оне који се неовлашћено издају. Без обзира који број узмемо за основу, од 8-10 одсто стамбеног фонда у округу је тренутно намењен краткорочном закупу, што значи да ће становници округа моћи да гласају о судбини толиког броја станова.
Према критичарима, власници некретнина који своје станове изнајмљују туристима уместо дугорочним закупцима смањују понуду на стамбеном тржишту и тако доприносе расту цена некретнина и закупнина. Овај процес, како тврде, доприноси стамбеној кризи коју доживљава готово сваки већи град у свету, односно чињеници да су многи људи, посебно они који припадају сиромашнијим слојевима и млади, због цена станова потиснути из градова.
Утицај Аирбнб-а на тржиште некретнина већ је анализиран у небројеним студијама, тако да они који се залажу за и против краткорочног изнајмљивања станова могу пронаћи резултате који ојачавају њихове аргументе. Нека истраживања су показала да постоји квантификована веза између повећања цена некретнина, односно станарина и броја станова који се издају на кратак рок.
Законска могућност за ограничавање краткорочног изнајмљивања станова постоји у Мађарској од 2020. године, пошто је влада тада дозволила свакој општини да одреди колико дана стан може да се издаје у туристичке сврхе у датом насељу или округу. Одређивање конкретних дана је веома важно, јер суштински одређује да ли се апартман исплати издавати туристима или га је боље издавати на дужи период. Веома мали број дана у суштини одговара поборницима забране: једноставно, не вреди одржавати стан у туристичке сврхе у тако кратком временском периоду, јер приход који се може остварити на овај начин није конкурентан цени дугорочног закупа.
Телекс подсећа да је ресорни министар Мартон Нађ у интервјуу пре неколико дана наговестио да је "неопходна одговарајућа регулација Аирбнб-а јер смањује понуду станова и повећава инфлацију станова". Такође наводи и да међу компанијама за изнајмљивање станова кружи информација како су главни иницијатори ове акције хотелски лобисти који своје упориште имају у врху државе и да Министарство народне привреде већ ради на свом регулационом плану, иако се о томе ништа конкретно не зна. Телекс наводи да је контактирао министарство по овом питању, али да одговор још није стигао.
コメント