Игњатовић је сматрао да једино путем Српског сабора наш народ у Угарској може да уреди свој положај, али да се у исто време мора прекинути са дотадашњом праксом да се надлежност тог тела ограничава само на избор митрополита. Сабор је, по њему, требало тако организовати да то буде „место споразума за цело српство, да узима у разматрање све народне потребе и да се брине око њиховог спровођења”.
Да би се то могло постићи, сабору се мора обезбедити сталност у раду, то јест мора се састајати тачно у раније утврђено време, а не по потреби као до сада, док би се у времену између два сабора одржавала редовна годишња скупштина. Тиме је Игњатовић јасно дао до знања да се само на тај начин Срби могу укључити у нове друштвене токове, те да је то једина сигурна гаранција да неће остати по страни од државних послова.
Нова „револуција у идејама” подстакла је национална осећања у српском народу и јасно означила да се „досадашњи жалостан status quo” не може више прихватити, већ се пробуђена национална енергија мора усмерити новим путем који „к савершенству вуче”. Српски народ је у свом развоју у границама Монархије досегао онај ступањ који захтева да се његов положај из основа промени, и да му се на тај начин „успех у будућности јемствује”. Шта вреде толике привилегије дате Србима за њихове заслуге за Монархију, питао се Игњатовић, кад их не могу уживати.
Било је то постављање отвореног захтева за ревизијом дотадашњег државно-правног положаја Срба у Хабзбуршкој монархији. За постизање једног тако важног циља било је нужно превазићи постојећу „расцепљеност” у српском народу, створити „једно народно мњеније”, а народним жељама и захтевима дати „једну форму”. Ради даљег развоја националне свести српског народа, Игњатовић је предлагао стварање једног „публично(г) народно(г) мњениј(а)”, како би на тај начин свака нова идеја која у себи садржи заједнички циљ и општу корист могла допрети до свих слојева народа. То увлачење целог народа у главне политичке токове имало је за циљ да у „нашој народности” развије заједничку мисао. (...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.
Comments