Влада планира повећање минималца

Орбанова влада намерава да до 2027. године подигне минималну плату у Мађарској на 50 одсто просечне зараде. Према аналитичарима, да би се то остварило потребно је значајно повећање минималне зараде у наредне три године.

Портфолио је анализирао владине планове у вези са будућношћу минималне зараде и навео кораке неопходне за постизање овог циља. Тврди се да би постизање плана за 2027. захтевало оштро повећање минималне плате у наредним годинама, док би раст просечне плате морао бити знатно умеренији.

Током протекле деценије, минимална плата у Мађарској остала је релативно стабилна, на око 40% просечне плате. Упркос периодичним економским флуктуацијама, није дошло до доследног, брзог повећања минималне зараде у односу на просек. Међутим, чини се да је Орбанова влада сада посвећена одрживијој узлазној путањи, наводи Портфолио, позивајући се на изјаве Гергеља Гуљаша, шефа кабинета премијера, и Мартона Нађа, министра за националну економију.

Гуљаш је на конференцији за новинаре 22. августа изјавио је да би брзо и значајно повећање минималне зараде било од користи земљи. Он је напоменуо да би таква промена подразумевала дијалог између послодаваца и запослених, при чему ће влада бити посредник.

У одвојеној изјави дан раније, Нађ је приметио да је „од суштинског значаја да се минимална зарада подигне на 50 одсто просечне зараде, додуше постепено, али најкасније до 2027. године“.

Владин предлог подразумева значајно годишње повећање минималне зараде. Под претпоставком стабилног годишњег раста плата у наредним годинама, очекује се да ће просечна плата достићи око 860.000 ХУФ (2.183 ЕУР) бруто до 2027. То би захтевало минималну плату од 430.000 ХУФ (1.091 ЕУР) да би се испунио владин циљ од 50%. Тренутна минимална плата у Мађарској износи 266.800 ХУФ (677 ЕУР).

Постизање циља од 430.000 ХУФ захтевало би годишња повећања од око 17-18%, док би просечни раст плата требало да буде ограничен на највише 10% годишње. Све у свему, минимална плата би требало да порасте за отприлике 60% у наредне три године.

Међутим, чак ни ова стопа раста није без изазова, упозорава Портфолио. Значајно повећање минималне зараде могло би довести до притиска на повећање на друге категорије плата. Поред тога, с обзиром да се земља суочава са све већим недостатком радне снаге, потражња за платама у различитим секторима ће вероватно порасти, што може довести до даље инфлације плата.

Иако је тако брзо повећање минималне зараде изводљиво, његово одржавање током времена је кључно како би се осигурало да конвергенција није привремена. Чак и након 2027, минимална плата би морала да настави да расте барем једнако брзо као и просечна национална плата да би се одржао паритет, упозоравају аналитичари.

Штавише, овако нагли пораст минималних плата носи ризике за мађарску привреду. Нарочито би мала предузећа могла да се боре да приуште нагло повећање плата. Неки економисти тврде да би недостатак радне снаге могао помоћи у ублажавању овог проблема; ако мање ефикасне фирме пропадну, радници ће лакше наћи запослење негде другде, потенцијално повећавајући укупну економску ефикасност.

Међутим, брзо повећање плата може довести до повећања потрошачких цена, што доводи до инфлације. Да би покрила растуће трошкове плата, предузећа подижу цене, што заузврат подстиче раднике да траже веће плате. Ово питање може постати посебно проблематично ако повећање минималне зараде остане значајно, како је планирано, током неколико година. Такав сценарио би могао да изазове спиралу цена-плате, узрокујући брзи раст и минималне и просечне зараде. Сходно томе, они који зарађују у било ком платном разреду, можда ће видети мало стварне користи од промена у пракси, указују економисти.