Влада: Мађарска спремна за грејну сезону

Мађарска је спремна за грејну сезону, а снабдевање природним гасом је континуирано са југа, рекао је Петер Сијарто, министар спољних послова и трговине у Санкт Петербургу, додајући да је енергетска безбедност земље „дугорочно загарантована”. Претходно је критиковао Украјину због угрожавања мађарске и словачке националне безбедности блокирањем транзита нафте из руског Лукоила.

Сијарто је у разговарао са Алексејем Милером, генералним директором руске државне гасне компаније Гаспром, а Министарство спољних послова је у саопштењу истакло његове речи о значају гасовода Турски ток у погледу снабдевања Мађарске гасом, као и 15-годишњег уговора о куповини гаса Мађарске са Газпром, потписаног 2021. године.

„Дугорочни споразум и сигурна транзитна рута на југу гарантују да ће испорука природног гаса за Мађарску бити неометана и стабилна упркос изузетно тешком геополитичком окружењу“, рекао је Сијарто.

Гаспром, како је рекао, испуњава своје обавезе преузете у споразуму из 2021. године. Турска, Бугарска и Србија, као поуздане транзитне земље, обезбеђују континуирано снабдевање Мађарске гасом из Русије, рекао је министар. Он је напоменуо да је Мађарска прошле године добила око 5,6 милијарди кубних метара гаса Турским током, док је од почетка 2024. обим примљеног гаса износио 4,8 милијарди, наглашавајући све већи значај јужне трасе.

„Наша складишта гаса су попуњена 89 одсто, што може да покрије 57 одсто годишње потражње Мађарске“, рекао је Сијарто, додајући да је европски просек залиха гаса 27 одсто укупног капацитета складишта.

Он је истакао посвећеност Гаспрома циљу да у потпуности испуни своје уговорене обавезе и рекао је „наша посвећеност је иста; ово је обострано користан споразум од којег не бисмо одустали ни на који начин.”

„Куповина природног гаса из Русије не потпада под никакве санкције и наш циљ је јасан: желимо и обезбедићемо снабдевање Мађарске енергентима и нећемо прихватити никаква ограничења у вези са тим“, рекао је он.

Говорећи претходно у Бриселу, на неформалном савету ЕУ за спољне послове, Сијарто је оптужио Украјину да подрива енергетску безбедност опструкцијом око трећине мађарског увоза нафте и 40-45% словачког. Он је навео да је „снабдевање енергијом једне земље питање националне безбедности". Дакле, ако је енергетска безбедност неке земље угрожена од стране друге земље, угрожени су и национални безбедносни интереси циљане земље, поручио је.

Сијарто је такође изразио разочараност Европском комисијом, оценивши да је ЕУ или преслаба да би деловала, или је саучесник у давању инструкција Кијеву да уведе ова ограничења. Он је нагласио да је „разочаравајуће да је или Европска унија тако слаба, или да се тако дрско крију иза Кијева у покушају да изнуде промену промађарске и прословачке мировне позиције“.

Такође је критиковао одговор ЕУ на акције Украјине и подвукао кључну улогу Мађарске у подршци енергетској безбедности Украјине, напомињући да 42 одсто украјинског увоза електричне енергије долази преко Мађарске.

Петер Сијарто је нагласио да Мађарска тражи дугорочно решење кроз текуће преговоре са руским добављачима и украјинским оператером система.

Непосредно након тога, стигла је вест да ће нафтовод Дружба, којим је руска нафта испоручивана у Мађарску, Словачку и Чешку, престати са радом 1. јануара 2025. године. То је потврдио и Михаил Подољак, саветник украјинског председника Володимира Зеленског, рекавши да је такав развој догађаја у складу са одлуком Кијева да заустави транзит руског гаса, односно да не обнови уговор са Гаспромом, који истиче крајем године.

У прошлости је Мађарска добијала гас преко ове руте, али у очекивању руске инвазије на Украјину, преусмерила се на јужни гасовод Турски ток.

Подољак је указао да је Украјина отворена за пренос неруског гаса преко Дружбе, споменувши гас из централне Азије, под условом да о томе буду склопљени одговарајући споразуми, преноси ХВГ. Европа је, приметио је, диверзификовала своје изворе енергије, смањујући ослањање на Русију, "која више не игра доминантну улогу као некада".

Нагласио је да би, уколико земље желе казахстански или азербејџански гас, Украјина била спремна да олакша његов транспорт све док постоје неопходни логистички и уговорни оквири.

У тренутним околностима, Мађарска може да увози нафту само Јадранским нафтоводом из Хрватске. Такво ограничење изазива забринутост за енергетску безбедност земље, јер би ослањање на један цевовод могло да је учини рањивом на флуктуације и повећања цена.

Жолт Хернади, извршни директор МОЛ-а, мађарске државне нафтне компаније, дуго је упозоравао на ризике повезане са прекидом увоза руске нафте због рата у Украјини. Он је тврдио да ослањање искључиво на Хрватску за снабдевање нафтом није само економски штетно, већ и да оставља Мађарску изложеном потенцијалној манипулацији Хрватске. МОЛ је раније изразио забринутост да би Хрватска могла да искористи ову ситуацију повећањем транзитних накнада за Јадрански нафтовод, које МОЛ већ сматра нереално високим.