Преводилац Арпад Вицко (1950-2024) преминуо је јуче у Новом Саду после дуже болести, саопштено је из Српског ПЕН центра. Својим преданим и плодним преводилачким радом постао је незаобилазна фигура мађарско-српских књижевних и културних веза у последњих пола века.
Арпад Вицко је превео читаву библиотеку мађарске књижевности на српски језик. Преводио је књиге Ђерда Конрада, Петера Естерхазија, Иштвана Еркења, Имреа Кертеса, Антала Серба, Ђерђа Петрија, Иштвана Ершија, Андора Силађија, Ласла Дарвашија, Ота Фењвешија, Габора Шејна, Пала Бендера, Ференца Ђезеа, Ота Толнаија, Ласла Вегела, Тибора Варадија…
Прве преводе објавио је 1970. године. Од тада је превео преко 80 књига мађарских писаца, као и небројене прилоге у новинама и часописима. Арпад Вицко је с мађарског језика преводио поезију, прозу, драму, есејистику и научну литературу.
Превео је преко двадесет драмских текстова савремених мађарских аутора. Међу његовим преводима налазе се филозофске, социолошке и политиколошке, књижевно-теоријске, театролошке студије, као и студије из области ликовних уметности Јаноша Киша, Оскара Јасија, Иштвана Бибоа, Јенеа Сича, Корнелије Фараго, Балинта Сомбатија, Золтана Шебека и других аутора.
Рођен у Новом Саду 1950. године, Арпад Вицко је читав живот провео у Новом Саду. Радио је као новинар и уредник емисија о култури у редакцији програма Радио Новог Сада на мађарском језику.
Арпад Вицко је објавио књигу интервјуа с једанаест водећих савремених мађарских интелектуалаца Жанр тренутка (2009). Приредио је антологију поезије војвођанских Мађара Јануарски ћилибар (2003, 2009) и панораму савремене мађарске прозе Монструми, вилењаци, врагови, злодуси (2014).
Био је члан Српског ПЕН центра, Друштва књижевника Војводине (ДКВ), Мађарског савеза писаца, Удружења књижевних преводилаца Србије, Асоцијације књижевних преводилаца Средње Европе. У Српском ПЕН центру дуже од деценије Арпад Вицко био је члан Управног одбора.
Арпад Вицко је добитник низа престижних домаћих и међународних награда за преводилаштво и рад у култури. Двоструки је добитник награде за преводилаштво Басаликом (1986. и 2007). Добитник је Награде Друштва књижевника Војводине за најбољу преведену књигу године, Награде „Сава Бабић“, Награде самоуправе града Балатонфиреда, Награде за преводилаштво "Милан Фист" Мађарске академије наука, награде Удружења књижевних преводилаца Србије „Милош Н. Ђурић“ за превод прозе, као и Балашијеве награде која се додељује преводиоцима који су допринели познавању мађарске књижевности на једном језичком подручју.
Добитник је награде Искра културе, Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност, Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије и Награде Друштва књижевника Војводине за целокупни преводилачки опус као допринос развијању српско-мађарских књижевних и културних веза.
Арпад Вицко је добитник и посебног признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије. Биће сахрањен на градском гробљу у Новом Саду, у петак 2. августа.
Comments