Податак да је пандемија ковида-19 оставила велике последице по радну снагу у Србији, а поготово податак о 200.000 оних који су остали без радног места, који је изнела „Секонс група”, зачудио је прошле недеље и Александра Вучића, председника Србије. Он је најпре питао о којој је то групи реч, јер није чуо за њих, додавши да „свако може да изађе с истраживањем да је четири милиона људи изгубило посао”, додавши да је Србија чак "у плусу за 633 особе".
Извор: Политика
„Знате ли шта је 200.000 људи, о каквом црном истраживању причате?”, упитао је он. Иначе, наведена група је радила истраживање на узорку од 1.600 испитаника, обухвативши продавце на пијацама, хигијеничаре, неговатеље, дакле све оне који нису физички могли да долазе на посао због ванредног стања, а од куће овај посао нису могли да обављају.
Дакле, остаје енигма како се до ових података уопште дошло, а поготово је нејасно одакле толика разлика између њих и званичне статистике, која потврђује да је око 9.000 запослених остало без посла. С овим подацима се сложио и председник Србије, истовремено додавши да је око 9.700 поново пронашло запослење.
Ова нелогичност од 200.000 је утолико већа ако се има у виду и податак НСЗ који показује да је број незапослених на евиденцији смањен у претходна два месеца за око 2.000, док се око 9.200 новајлија пријавило за новчану накнаду у случају незапослености.
Да нема говора о „армији” отпуштених, то јест статистици од 200.000 њих, потврдио је и Синиша Мали, министар финансија, истакавши да је тренутна незапосленост око 10 одсто, што је око 8.790, а то је „пристојан број за једну малу земљу”.
Да је Србија ванредно стање прошла без драматичних потреса на тржишту рада, показује и анализа објављена у мајском броју часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), по којој до средине априла није евидентиран значајнији пораст незапослености. У односу на крај фебруара, број запослених у Србији 10. априла био је мањи за 2.032, подвлаче стручњаци.
У мору очигледно неусаглашених података, према мишљењу проф. Љубодрага Савића са Економског факултета у Београду, највише боде очи бројка од 200.000 грађана који су остали без посла. Савић сматра да је у то истраживање, како је додао, „прсте умешала политика”.
– Немам утисак да је баш 200.000 грађана остало без посла у ванредном стању. Превише је то људи, чак нисмо близу те бројке. С друге стране, ово што објављује Завод за запошљавање би требало да буде поуздано и донекле тачно. Ипак, ни то не значи да је само баш толико људи остало без посла, јер треба имати у виду и колико њих се реално није ни пријавило на биро – истиче Савић.
Он сматра и да у току ванредног стања није било масовног отпуштања, јер су економске мере дале резултате, али ипак очекује да ће један број послодаваца, када прођу исплате минималаца, бити принуђен да отпусти раднике зато што неће имати посла као пре избијања кризе.
– Треба да се суочимо са чињеницом да смо већ ушли у теже раздобље, иако криза још није показала своје право лице. Тек ћемо се суочавати са проблемима: и друштво, и појединци, и привреда. Никако не очекујем да ће се, са проласком епидемије, ситуација на тржишту рада Србије вратити у преткризну, јер стање на тржишту рада неће зависити искључиво од степена опоравка наше привреде, већ и од привредног раста у земљама са којима имамо најјаче везе – додаје проф. Љубодраг Савић.
На још једну нелогичност, за коју истина постоји објашњење, указује и проф. Зоран Стојиљковић, са Факултета политичких наука, уједно и председник УГС „Независност”.
– Званичан број запослених који објављује Републички завод за статистику разликује се од података које води Централни регистар обавезног социјалног осигурања, а та разлика је ствар различитог вођења методологије ове две институције. ЦРОСО евидентира само оне који имају уговор са послодавцем на неодређено или на одређено време, а процене статистичког завода обухватају и оне који нису осигурани по том основу – подвлачи Стојиљковић.
Податак „Секонс групе” о 200.000 људи који је у току ванредног стања остао без посла није сасвим уверио у истинитост ни председника УГС „Независност”, јер он мисли да је реалност о броју оних који су изгубили посао негде између цифре од 9.000 којом барата држава и тих 200.000.
– Разлика између званичних бројева и оних реалних најмање је пет пута већа, можда и шест-седам, чак осам пута већа, на штету званичне статистике НСЗ-а. Али, ако бисмо у ту неку нову бројку незапослених укључили и оне који су остали без прихода у сивој економији (фриленсери, хонорарци, они који продају на склепаним тезгама на улици), онда бисмо се приближили „Секонсовој” статистици од 200.000 људи који су у ванредном стању остали без посла – сигуран је проф. Зоран Стојиљковић. Упитани како је могуће да постоји толики дисбаланс између података „Секонс групе” и оних које износи држава, из организације која је недавно објавила ово истраживање званично кажу да су њихови подаци прецизнији јер је њихов узорак обухватио све оне који су били запослени на било који начин у фебруару 2020.
– У запослене рачунамо све: и формално запослене у предузећима, али и неформално запослене и самозапослене, а тога нема у статистици НСЗ-а. За накнаду се пријављују само они који су били формално запослени, а ми смо у број оних који су остали без посла уврстили и оне који су радили у приватном сектору са краткорочним или привременим уговорима, без уговора, на црно... – наводи Марија Бабовић, директорка програма „Секонс групе”, подсећајући да је управо према Анкети о радној снази из 2019. тих неформално запослених било чак више од пола милиона.
Ипак, требало би додати да се на евиденцији НСЗ-а налазе и они који су радно ангажована кроз различите облике рада (заснивање радног односа, покретање самосталне делатности, привремено повремени послови). Таквих је од 16. марта до 5. маја било регистровано 14.349.
Comments