Покрет "Наша домовина" одржао је у недељу марш у Будимпешти, у знак обележавања стоте годишњице избора Миклоша Хортија за регента. Представници Друштва "Миклош Хорти", Удружења "Трианон", Независне партије малих поседника, МИЕП-а и Покрета омладине "64 жупаније", учествовали су у маршу путем којим је, наводно, Хорти ишао од Гелертовог брда до Парламента, прелазећи Мост слободе.
Ласло Тороцкаи, градоначелник Ашотхалома, насеља близу границе са Србијом, коме је због екстремистичког деловања дуже време био забрањен улазак у Србију, изјавио је: "Ми смо наследници Хортијеве ере, верујемо да Мађарска припада Мађарима“. Он је, такође, позвао на укидање закона којим је ратификован Тријанонски уговор.
Представник реформатске цркве Лорант Хегедиш, који је и председник Друштва "Миклош Хорти", позвао је на рехабилитацију Хортија и његове политике. Рекао је да је важно суротставити се "оптужбама против Мађара у вези с Адолфом Хитлером", за које је рекао да су резултат "фалсификовања историје".
Елод Новак, заменик лидера "Наше домовине", затражио је да Будимпешта постхумно додели Хортију титулу почасног грађанина и постави статуу бившег регента на Трг Светог Гелерта.Марш је ометало око стотину антифашиста, који су пуштали гласну музику и скандирали: "Хортијеви злочини", "Фашистичка држава", "Нацисти се враћају кући" и слично. Полиција је за то време кордонима одвајала учеснике марша од демонстраната, тако да већих инцидената није било.
Хорти је у Србији (Југославији) проглашен за ратног злочинца, због масовних ликвидација српских цивила у Војводини. Мађарски војници, под његовом командом, одговорни су за смрт или депортацију скоро 20 хиљада грађана Војводине. Један од најпознатијих злочина ове војске је масовно убиство Срба и Јевреја у јануару 1942. године, познато као Рација у јужној Бачкој, када је убијено преко три и по хиљаде цивила.
Немци су уклонили Хортија са власти и интернирали у октобру 1944. године, када је изразио спремност за потписивање примирја, на почетку битке за Будимпешту. Тада су га одвели у Баварску, где је био у затвору до краја рата. После рата је учествовао на Нирнбершком процесу, а потом побегао у Португал, где је живео до краја живота - 1957. године.
Comments